The petition that entered the Croatian criminal code: Whoever abandons an animal goes to prison. Is the same possible in Serbia?

> Za ovo krivično delo preti kazna do godinu dana zatvora, a ukoliko je napuštanjem prouzrokovana smrt neodgovoran vlasnik bi mogao da ode na robiju i do dve godine.
>
> Kazne za ubijanje i mučenje životinja povišene su na kaznu zatvora do dve ili tri godine ako se to delo počini iz koristoljublja, a zlostavljačima i ubicama životinja može se izreći i sigurnosna **mera zabrane držanja i nabavljanja životinja u trajanju od jedne do pet godina**.
>
> prema anketama podršku ovoj zakonskoj izmeni iskazalo je preko 80 posto stanovništva.
>
> „Napuštanje životinja ima sve elemente krivičnog dela jer onaj ko napusti životinju dobro zna da joj preti patnja i smrt“, kaže Oman.
>
> Objašnjava da životinja može stradati od udarca autmobila, od gladi, žeđi, hladnoće ili vrućine, a one koje prežive do skloništa čeka ih život u kavezu do pronalaska novog doma.
>
> Na pitanje kako da se zbrinu već napuštene životinje, **Oman kaže da su najvažnije preventivne mere, te da je kontrola mikročipovanja u Hrvatskoj obavezna još od 2017. godine što bi značilo da su gradovi i opštine dužni da obilaze sve domove i proveravaju jesu li svi psi označeni mikročipom.**
>
> Najvažnija preventivna mera je kastracija pasa i mačaka.
>
> **Kastracija je obvezna za sve napuštene pse i mačke te mnogi gradovi finansiraju i kastraciju vlasničkih pasa i mačaka**.
>
> *Sramotno je kupovati životinje kao da su predmeti i time podržavati okrutnu industriju uzgoja kućnih ljubimaca uz toliki broj napuštenih životinja. Udomljavanjem se direktno spašava životinja iz skloništa i ujedno se oslobađa mesto za životinju kojoj je potrebno*
>
> Dodaje da je Austrija u nekim svojim pokrajinama uvela dozvole za držanje životinja, odnosno svi koji planiraju da nabave životinju prvo moraju da saslušaju kratak kurs o svim obavezama kako bi zaista bili sigurni u svoju odluku.

Po nekim stvarima smo isti, po nekim su miljama ispred nas.

Jednostavan, praktičan i krajnje efikasan način da se reši jedan od većih problema u zemlji.

Ne znam ni sam koliko sam vremena i živaca uložio i para do sada dao na sterilizacije, kastracije, brigu o lutalicama i napuštenim životinjama, ali pojedinci nažalost ne mogu da reše problem, samo da ga ublaže. To se ipak mora uraditi na državnom nivou uz pomoć strogih zakona.

Iskreno se nadam da ćemo i mi jednom biti na tom nivou da sprovedemo slične reforme, ali sam po običaju skeptičan.

Nema smisla, u zemlji bezakonja donošenje novih zakona ne rešava ništa, još stvara nove probleme zbog zloupotreba…

Ne. Ja sam i subjektivan malo jer sam na selu i znam kako se postupa sa životinjama, i znam da se mnogi neće složiti sa mnom.

Ko je na selu, zna se šta se radi sa opasnim psom. Evo pod stare dane jedva sam izmolio familiju da se ne reši psa, ili gore, jer je kidisao na kokošku da je udavi.

Imalo je slučajeva kada nisam uspeo i kada smo morali da se rešimo psa. Šinteri ne postoje, nemaš gde da udomiš, uspavati nije opcija…i šta onda?

Ne bih zaista hteo da neko od moje familije robija i plaća kazne jer je rešio na svoju ruku reši taj problem. Znam da je nepopularno mišljenje ovde, ali odnos prema životinjama se drastično razlikuje na selu i u gradu. Na selu životinja je trošak, ima svoju ulogu, nije ljubimac.

Apsolutno je nehumano, slažem se, ali ne vidim alternativu. U gradu i nekoj urbanoj sredini, druga priča.

Hrvati debili. Ocekivano.

Mislim da imamo vecih problema od ovoga

eeerm, da nece ovaj zakon dovesti do omaspvljenja kreativnih nacina da zivotinje “izgube zivot u nesrecnim okolnostima”?