Bolje da nisu podizali plate, vec samo da su smanjili cijene tj. da nam povecaju potrosacku korpu. Ovako narod ima vise “para” u dzepu i samim time im se cini da je nesto bolje. Nazalost postoji inflacija.. 🙂
JokerMNE87 on
Jedino što sa ovim platama možeš da priuštite su materijalne stvari ako ne trošite na hranu i stanovanje. Ko nema bračnog partnera i đecu taj može i sa ovo dvoje sad da se obuče ili nešto drugo jer je roba recimo ostala na istim cijenama kao ranije.
Zestyclose_Sir_9617 on
Ne znam ko je Gordana, ali u tekstu se brani interes krupnog kapitala i poslodavaca, te ne znam zašto bi se obični građani složili sa njenom kritikom. I sama kaže da se bavi analizom kako će uticati na privrednike. Povećanje minimalne cene rada ne može biti negativno po običan narod. U Srbiji se okleva da se ovo uradi, rezultat je da država daje svima po 100-200eur u izbornoj godini, to je daleko lošije rešenje.
Evo moj odgovor, stavku po stavku, pošto sam po struci ekonomista:
1) Povećanje minimalne cene rade nije neplanirani trošak za poslodavce u 2024. Nije ovo prvi put da se diže minimalna cena rada. Ovime će se u velikoj meri ozakoniti deo koji su radnici dobijali na crno. Ako izuzmemo inflatorni rast iz godine u godinu koji bi svakako uticao na porast plata, ovo povećanje ne bi trebalo da ima ozbiljnije posledice po poslodavce. Cene hrane su već povećane, novo povećanje cena može da izazove recimo povećanje cena goriva, a ne povećanje minimalca.
2) Nesklad između rasta cene rada i rasta BDPa treba rešavati fokusom na rast BDPa, a ne usporavanjem rasta cene rada. Niska cena rada će ljude primorati na migracije. U celom tekstu se poredi CG sa celom evrozonom, umesto sa zemljama regiona ili istočne Evrope koji dele sličnije ekonomske probleme kao i CG. Najveći rast cena hrane doživela je cela Istočna Evropa, nije karakteristično samo za CG.
3) Negativan uticaj na štednju privrede? Jadni poslodavci neće moći da akumuliraju novčana sredstva kao do sada nego će morati deo profita da daju zaposlenima, evo da ih ožalim malo i ja, kuku njima šta će sad…
4) Deficit radne snage uzrokuje povećanje cene rada. To je osnovni tržišni princip. Opet je zaključak dodatno opterećenje za jadne siromašne poslodavce…
Ova poslednja rečenica da će povećanje cene rada od 45% dovesti do gubitka obećane zarade od 25% verovatno nije ni autorki jasna. Verovatno je htela da preplaši čitaoce onom poslovicom: “ko hoće veće, izgubi iz vreće”, po principu: ” sedi gde si, i za gde si nijesi”…
KingofDiamondsKECKEC on
Idemo breee jos 200 eura u dzep koje ce da nam pojede Diskont tooo
lubenica 30 eura kiloooo
to nama treba
4 Comments
Bolje da nisu podizali plate, vec samo da su smanjili cijene tj. da nam povecaju potrosacku korpu. Ovako narod ima vise “para” u dzepu i samim time im se cini da je nesto bolje. Nazalost postoji inflacija.. 🙂
Jedino što sa ovim platama možeš da priuštite su materijalne stvari ako ne trošite na hranu i stanovanje. Ko nema bračnog partnera i đecu taj može i sa ovo dvoje sad da se obuče ili nešto drugo jer je roba recimo ostala na istim cijenama kao ranije.
Ne znam ko je Gordana, ali u tekstu se brani interes krupnog kapitala i poslodavaca, te ne znam zašto bi se obični građani složili sa njenom kritikom. I sama kaže da se bavi analizom kako će uticati na privrednike. Povećanje minimalne cene rada ne može biti negativno po običan narod. U Srbiji se okleva da se ovo uradi, rezultat je da država daje svima po 100-200eur u izbornoj godini, to je daleko lošije rešenje.
Evo moj odgovor, stavku po stavku, pošto sam po struci ekonomista:
1) Povećanje minimalne cene rade nije neplanirani trošak za poslodavce u 2024. Nije ovo prvi put da se diže minimalna cena rada. Ovime će se u velikoj meri ozakoniti deo koji su radnici dobijali na crno. Ako izuzmemo inflatorni rast iz godine u godinu koji bi svakako uticao na porast plata, ovo povećanje ne bi trebalo da ima ozbiljnije posledice po poslodavce. Cene hrane su već povećane, novo povećanje cena može da izazove recimo povećanje cena goriva, a ne povećanje minimalca.
2) Nesklad između rasta cene rada i rasta BDPa treba rešavati fokusom na rast BDPa, a ne usporavanjem rasta cene rada. Niska cena rada će ljude primorati na migracije. U celom tekstu se poredi CG sa celom evrozonom, umesto sa zemljama regiona ili istočne Evrope koji dele sličnije ekonomske probleme kao i CG. Najveći rast cena hrane doživela je cela Istočna Evropa, nije karakteristično samo za CG.
3) Negativan uticaj na štednju privrede? Jadni poslodavci neće moći da akumuliraju novčana sredstva kao do sada nego će morati deo profita da daju zaposlenima, evo da ih ožalim malo i ja, kuku njima šta će sad…
4) Deficit radne snage uzrokuje povećanje cene rada. To je osnovni tržišni princip. Opet je zaključak dodatno opterećenje za jadne siromašne poslodavce…
Ova poslednja rečenica da će povećanje cene rada od 45% dovesti do gubitka obećane zarade od 25% verovatno nije ni autorki jasna. Verovatno je htela da preplaši čitaoce onom poslovicom: “ko hoće veće, izgubi iz vreće”, po principu: ” sedi gde si, i za gde si nijesi”…
Idemo breee jos 200 eura u dzep koje ce da nam pojede Diskont tooo
lubenica 30 eura kiloooo
to nama treba