Pu kako je ružno, to nešto zeleno, nigde asfalta i betona.
hf_rainman on
Samo tramvaj ostao isti
MelancholicOptimism on
Zlatno vreme Beograda, te daleke šezdesete.
Počektom te decenije ukonjena su zaprežna kola sa ulica grada, vozile su se vespe, devojke su nosile mini suknje, momci uske pantalone i šarene košulje, snimljen je film Ljubav i moda, koji je simbolizovao živote mladih ljudi u tadašnjem Beogradu, neopterećenih svakodnevnim životom.
Tada su se ujedno i rodile mnogobrojne kulturne manifestacije, među kojima su i Festival kratkog i dokumentarnog filma, Oktobarski salon, Beogradsko proleće, BITEF, Radost Evrope, Festival orgulja i BEMUS.
U modi je bilo da se igra šah po parkovima ili tenis na terenima, a uveče se odlazilo ili na svirke na Kalemegdan, kod Laze Šećera, ili u Euridiku, uživo su se slušali Mile Lojpur i Đorđe Marjanović, ili su se pravile sedeljke po kućama gde su se sa Radio Beograda vrteli Bitlsi, Elvis Prisli, Stonsi i slična popularna muzika.
Održana je Prva konferencija pokreta nesvrstanih ’61, gostovao je Boljšoj teatar sa primabalerinom Majom Pliseckajom, koncerte su držali sastavi Milanske skale, grupa Lord i Rita Pavone na Tašmajdanu, Žilber Beko, Šarl Aznavur, Al Bano, Jehudi Menjuhin bio je u Domu sindikata, Luj Armstrong, Sara Von i Henk Mobli u Domu omladine.
Posetili nas Ursula Anders, Vitorio de Sika, Ela Ficdžerald, Grigorije Ginzberg, Fransoa Bijedu, matematičar Norbert Viner, Sidni Poatje, pa čak i članovi posade Apola 11, Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins, samo tri meseca nakon izgovorenih čuvenih reči “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo” i napravili spektakl po beogradskim ulicama.
U Paviljonu Cvijeta Zuzorić imali smo priliku da vidimo postavku iz Gugenhajmovog muzeja, a u bar Lotos stigle su nam prve zečice iz Bugarske…
To su te daleke šezdesete godine kada je Beograd prestao da bude gradić sa nekoliko stotina hiljada stanovnika i postaje milionski grad, evropska metropola, rasadnik talenata na polju sporta, nauke i umetnosti.
Topla preporuka za čitanje: “Beograd šezdesetih godina XX veka” od istoričara i muzejskog savetnika Darka Ćirića.
PatrikWilding on
Uh al sam mator… Sećam se ovog tramvaja kad sam bio osnovac, al ne da se koristio, već je godinama stajao kao nekretnina na jednom slepom koloseku na tašmajdanskoj okretnici. Tad su češki tramvaji bili u upotrebi a ovaj je za nas klince izgledao kao arheološko otkriće.
11 Comments
We used to be a proper country.
zna li se sta je ovo zeleno okolo?
Pu kako je ružno, to nešto zeleno, nigde asfalta i betona.
Samo tramvaj ostao isti
Zlatno vreme Beograda, te daleke šezdesete.
Počektom te decenije ukonjena su zaprežna kola sa ulica grada, vozile su se vespe, devojke su nosile mini suknje, momci uske pantalone i šarene košulje, snimljen je film Ljubav i moda, koji je simbolizovao živote mladih ljudi u tadašnjem Beogradu, neopterećenih svakodnevnim životom.
Tada su se ujedno i rodile mnogobrojne kulturne manifestacije, među kojima su i Festival kratkog i dokumentarnog filma, Oktobarski salon, Beogradsko proleće, BITEF, Radost Evrope, Festival orgulja i BEMUS.
U modi je bilo da se igra šah po parkovima ili tenis na terenima, a uveče se odlazilo ili na svirke na Kalemegdan, kod Laze Šećera, ili u Euridiku, uživo su se slušali Mile Lojpur i Đorđe Marjanović, ili su se pravile sedeljke po kućama gde su se sa Radio Beograda vrteli Bitlsi, Elvis Prisli, Stonsi i slična popularna muzika.
Održana je Prva konferencija pokreta nesvrstanih ’61, gostovao je Boljšoj teatar sa primabalerinom Majom Pliseckajom, koncerte su držali sastavi Milanske skale, grupa Lord i Rita Pavone na Tašmajdanu, Žilber Beko, Šarl Aznavur, Al Bano, Jehudi Menjuhin bio je u Domu sindikata, Luj Armstrong, Sara Von i Henk Mobli u Domu omladine.
Posetili nas Ursula Anders, Vitorio de Sika, Ela Ficdžerald, Grigorije Ginzberg, Fransoa Bijedu, matematičar Norbert Viner, Sidni Poatje, pa čak i članovi posade Apola 11, Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins, samo tri meseca nakon izgovorenih čuvenih reči “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo” i napravili spektakl po beogradskim ulicama.
U Paviljonu Cvijeta Zuzorić imali smo priliku da vidimo postavku iz Gugenhajmovog muzeja, a u bar Lotos stigle su nam prve zečice iz Bugarske…
To su te daleke šezdesete godine kada je Beograd prestao da bude gradić sa nekoliko stotina hiljada stanovnika i postaje milionski grad, evropska metropola, rasadnik talenata na polju sporta, nauke i umetnosti.
Topla preporuka za čitanje: “Beograd šezdesetih godina XX veka” od istoričara i muzejskog savetnika Darka Ćirića.
Uh al sam mator… Sećam se ovog tramvaja kad sam bio osnovac, al ne da se koristio, već je godinama stajao kao nekretnina na jednom slepom koloseku na tašmajdanskoj okretnici. Tad su češki tramvaji bili u upotrebi a ovaj je za nas klince izgledao kao arheološko otkriće.
Na šta sad liči Bože sačuvaj
Fale reklamni bilbordi
https://preview.redd.it/nhpm99iovc5d1.png?width=1920&format=png&auto=webp&s=a897a7f4e937fd7b87b84972f90792338750bb7a
Pih zelenilo, treba tu jednu staklenu zgradu posaditi
Jebo ulicu bez drvoreda